Uzročnik Hlamidije je bakterija Chlamydia trachomatis.

Hlamidija se prenosi seksualnim kontaktom sa obolelom osobom, uključujući sam seksualni snošaj, analni seks i oralni seks. Prenošenje bakterije hlamidije se takođe može desiti putem vaginalnog porođaja sa inficirane na novorođenče. Kada se ne leči, hlamidija može trajno da ošteti polne organe i da dovede do steriliteta i kod žena i kod muškaraca. Takođe, hlamidija trachomatis je jedan od najčešćih uzročnika upale pluća kod novorođenčadi.

Svaka seksualno aktivna osoba može dobiti hlamidiju. Što je veći broj seksualnih partnera, veći je rizik od infekcije. Hlamidija i gonoreja imaju slične simptome, a mogu imati i slične komplikacije ako se ne leče, pa se hlamidija ponekad pogrešno dijagnostikuje kao gonoreja, i obrnuto. Ovo je loše, jer se lečenje ove dve polne bolesti razlikuje.

Hlamidija kod žene može inficirati cerviks i urinarni trakt, a takođe može da uzrokuje i zapaljenje karlice kada dospe u kanale materice (uterine tube). S obzirom da grlić materice kod tinejdžerki i mladih devojaka nije potpuno zreo, one su u posebnom riziku od infekcije, ako su seksualno aktivne.

Sa druge strane, hlamidija kod muškarca može da inficira urinarni trakt i epididimis (deo muškog genitalnog trakta koji sprovodi spermu od testisa do semevoda) a posledica mogu biti epididimitis (upala semevoda, tj. semenih kanalića), otekline ili zapaljenje testisa, kao i bolovi u testisima.

SVAKO ko je seksualno aktivan, treba da se testira najmanje jednom godišnje, s obzirom da simptomi hlamidije mogu da budu i neprimetni.

Studija koja je objavljena u junu 2007. pokazuje da infekcija koju uzrokuje bakterija Mycoplasma genitalium izgleda da je nadmašila gonoreju po broju obolelih, tako da je sada postala treća najzastupljenija polna bolest među mladima u SADu. Među adolescentima koji su učestvovali u zdravstvenoj studiji širom Amerike, 4.2% je bilo inficirano hlamidijom, 2.3% sa trihomonasom, 1% sa mikoplazmom i 0.4% gonorejom.

Mikoplazma genitalium bi mogla da bude polno prenosiva bakterija, koja je, pored hlamidije, glavni uzročnik nespecifičnog uretritisa (bilo koji uretritis koji ne izaziva bakterija gonoreje) kod muškaraca. Kod žena, često se pronalazi u savezu sa bakterijskom vaginozom; Infekcije mikoplazmom, se takođe povezuju sa cervicitisom. Većina infekcija mikoplazmom genitalium su asimptomatične (bez simptoma) i doktori još nisu odlučili da li ima smisla da se svi testiraju na infekciju.

Prisustvo mikoplazme obično nema simptoma. Ali vremenom, usled povećanja njihovog broja i/ili oslabljenja imunog sistema, ona može da izazove određene infekcije.

Mikoplazma genitalium, iako je relativno poznat mikroorganizam, je tek od skoro detaljnije upoznat, s obzirom da je češće povezan sa drugim dijagnozama nego testiran sam. Naučnici, ipak, počinju da mu poklanjaju veću pažnju, koju i zaslužuje kao mikrob koji izaziva polno prenosive bolesti, a njegovi simptomi su slični simptomima ostalih bakterijskih polnih bolesti.

Trihomonas iliti trichomonas vaginalis spada u protozoe, grupu mikroba, koji su slični bakterijama. Može da inficira genitalno područje, tj. vaginu i uretru kod žena, odnosno i vaginu i prostatu kod muškaraca. Infekcija se obično ne širi dalje kroz ljudsko telo i zato nije opasna koliko su to neke druge polno prenosive bolesti.

Trihomonas je polno prenosiva infekcija. Neseksualno prenošenje je veoma retko s obzirom da je T. vaginalis infekcija generalno ograničena na urogenitalni trakt. Jedino poznato prenošenje trihomonasa koje nije seksualnim putem, je sa majke na dete tokom porođaja. Približno 5% devojčica koje rađaju inficirane majke, je dobilo ovu infekciju.

Iako može da preživi u muškom genitalnom traktu, ne može dugo, najviše nekoliko dana ili nedelja, dok u vagini može da bude prisutna i da preživi godinama i otkrivena je kod starijih žena koje nisu imale seks decenijama.

Pojedinci bez simptoma su važni u procesu prenošenja trihomonijaze i imaju ulogu stelt faktora (“nevidljivih” prenosioca bolesti). Više od 70% muškaraca koji su seksualni partneri inficiranih žena, takođe ima trihomonijazu. Inkubacioni period pre nego što se pojave simptomi trihomonijaze, traje od 4-28 dana, kod približno 50% inficiranih žena.

Mnoge studije pokazuju da lečenje muškaraca koji su partneri devojaka i žena koje imaju trihomonijazu, poboljšava i procenat izlečenja i smanjuje broj slučajeva u kojima se infekcija vraća. Savetuje se dakle da i seksualni partneri pacijenata koji imaju trihomonijazu budu lečeni.

Potvrđena je prisutnost živih T. vaginalis organizama u uzorcima urina i semena, čak i nakon izloženosti vazduhu od nekoliko sati. Iako organizmi mogu da prežive satima na mokrim pešikirim i odeći inficiranih žena, ne postoje dovoljno dobro dokumentovani slučajevi koji potvrđuju prenošenje ovim načinom.

HIV, humani imunodeficijentni virus ili virus humane imunodeficijencije, je virus koji napada CD4 protein na površini limfocita, koji su zaduženi za odbranu organizma. Na ovaj način, oslabljuje imunitet organizma i stvara mogućnost da se razvije bolest Sida tj. Aids.

HIV infekcija se prenosi razmenom sledećih telesnih tečnosti koje su luče u polnim organima muškarca i žena tokom seksualnog odnosa, kao i putem krvi i mleka iz dojke.

Ljudi koji nisu zaštićeni (kondomom!) prilikom seksualnog odnosa ili koriste zajedničku iglu prilikom ušpricavanja bilo čega u organizam, imaju najveće šanse da se zaraze.

Tečnosti kao što su pljuvačka, suze, mokraća (urin) takođe sadrže virus, ali u veoma malim količinama, nedovoljnim da dođe do prenošenja virusa.

HIV AIDS je ekstremno opasna bolest i svi koji su često seksualno aktivni, a ne koriste kondom, ili su koristili istu iglu za injekciju sa nekim iz bilo kog razloga – trebaju da se testiraju.

Nakon što se desi HIV infekcija organizma, što se može utvrditi pouzdano ako se uraditest na hiv virus. Prvi HIV simptomi se obično javljaju brzo, svega mesec ili dva nakon što ste bili iizloženi HIV virusu. Tada počinje prva faza HIV infekcije.

• Nema simptoma – neki ljudi nemaju nikakve simptome u toku ove faze
• Simptomi koji podsećaju na simptome gripa
• Povišena temperatura
• Iscrpljenost
• Glavobolja
• Uvećanje limfnih čvorova, s obzirom da je to mesto gde HIV Virus traži svoje utočište uporedo sa sveopštom borbom koju organizam započinje protiv njega.

Zatim, kao da je sve rešeno, može da se desi da u narednim godinama ne primetite nijedan AIDS simptom. Ovo je poznato kao latentna faza (klinička latentnost tj. mirovanje virusa). Ona najčešće traje nekoliko (može i preko 10) godina. U ovoj fazi:

• nema simptoma – ova faza je poznata po tome što su hiv simptomi svedeni na minimum ili ih uopšte nema
• oticanje limfnih žlezda

Kondilomi su visoko zarazna polno prenosiva bolest, koju uzrokuju određeni tipovi HPV virusa. S obzirom na to da su veoma rasprostranjeni i da je teško kontrolisati njihovo prenošenje, potrebno je znati kako im se suprotstaviti.

Kondilomi (Polne bradavice, Genitalne bradavice) su bolest koju uzrokuje HPV virus, tj. Humani Papilloma Virus. HPV virus je uzročnik raka grlića materice kod žene i odmah po otkrivanju virusa treba početi lečenje. Sam hpv virus ima više od 100 varijacija i ne izaziva svaka varijacija polne bradavice, ali najrasprostranjenije vrste uglavnom izazivaju. Svega 4 vrste virusa izazivaju rak grlića materice, a više od 30 prouzrukuju pojavu genitalnih bradavica.

Humani Papiloma Virus (HPV) se najčešće prenosi putem polnog odnosa, bilo da je u pitanju regularan seks, bilo da je oralni ili analni seks. Međutim kondilomi se prenose i direktnim kontaktom sa zaraženom kožom i sluzokožom.

Polne bradavice je jako lako dobiti čak iako koristite kondom za zaštitu. Skoro je nemoguće biti bezbedan od ove bolesti, s obzirom da vaš partner može biti prenosnik virusa, čak i ako na sebi nema vidljivih simptoma. Dovoljan je samo dodir sa zaraženom kožom ili kontakt preko telesnih tečnosti prilikom seksa da biste se zarazili. Ovo je razlog zašto je ova bolest postala svetska epidemija.

Hepatitis C spada u grupu infektivnih bolesti i pogađa jetru. Ovde ga detaljno objašnjavamo jer se može preneti i putem polnog odnosa, iako je to manje verovatna opcija. Uzrokuje ga HCV virus.

Akutni Hepatitis C se odnosi na prvih 6 meseci infekcije HCV virusom, dok se hronični hepatitis, odnosi na slučaj kada virus preživi u ljudskom organizmu duže od 6 meseci. Virus može biti miran u organizmu decenijama, bez ikakvih vidljivih fizičkih simptoma.

Hepatitis C se prenosi jedino putem krvi. Dakle, u kontakt sa inficiranom krvlju druge osobe se može doći:

• Korišćenje istih igala (u rizičnu grupu spadaju korisnici opojnih droga, osobe koje su primale transfuziju krvi pre 1994. godine, osobe na kontinuiranoj dijalizi, osobe sa tetovažom i drugim vidovima ulepšavanja tela)
• Rođenjem (od strane HCV inficirane majke)
• Retko i polnim odnosom (najčešće ukoliko je partner zaražen i još nekom polnom bolešću, kao npr. SIDA, što čini krvni kontakt verovatnijim)

Kao i većina polnih bolesti i polnih infekcija, prenosi se putem seksualnog kontakta, tj. polnog odnosa. U obzir dolazi kontakt sa penisom, vaginom, anusom (analnim otvorom), pa čak i ustima i grlom. Vrlo lako se prenosi od jedne osobe drugoj, što je razlog zašto triper ima tako visok procenat novozaraženih. Nažalost, nove varijacije bakterije koja izaziva triper postaju teže za lečenje, budući da se adaptiraju i postaju imune na antibiotike.

Simptomi gonoreje su generalno blagi ili skoro neprimetni. Kada postoje simptomi, oni se obično javljaju između 5 i 30 dana nakon odnosa sa zaraženom osobom i malo se razlikuju kod mušaraca i kod žene. S obzirom da bakterija tripera prebiva u seksualnim organima i u grlu, ovo su glavna mesta na kojima se javljaju simptomi gonoreje tj. tripera.

Triper simptomi kod muškaraca su:

• Osećaj pečenja prilikom mokrenja.
• Žućkasti sekret, iscedak, tečnost iz penisa.
• Bolni ili otečeni testisi.
• Bol u grlu.

Triper simptomi kod žena su:

• Osećaj pečenja prilikom uriniranja, mokrenja.
• Žućkasti sekret ili iscedak iz vagine.
• Krvarenje vagine.
• Bolna velika nužda.

U području anusa, gonoreja kod muškaraca ima iste simptome kao i kod žena:

• Svrab i osećaj pečenja
• Žućkasti sekret.
• Krvarenje.

Sifilis uzrokuje bakterija sifilisa Treponema pallidum.
Prenošenje bakterije sifilisa se uglavnom dešava tokom vaginalnog, analnog ili oralnog seksa. Bakterija sifilisa se najčešće prenosi sa osobe na osobu direktnim kontaktom sa:

• Otvorenom ranom (šankr, šangir) koja se pojavljuje za vreme prvog stadijuma sifilisa
• Mukozoidnih membrana ili drugih rana tokom drugog (sekundarnog) stadijuma sifilisa i ponekad tokom latentne faze.

Šankr, tj. otvorene rane se uglavnom javljaju na spoljnim genitalijama, vagini, anusu ili rektumu. Rane se takođe pojavljuju na usnama i u okolini usta. Bakterija najčešće ulazi u telo preko mukozoidnih membrana, obično u oblasti oko genitalija i urinarnog sistema.

U retkim slučajevima, sifilis ulazi u telo preko posekotina i ogrebotina na koži, ili preko vlažnih poljubaca, u slučaju da inficirana osoba ima ranu na usnama ili ustima. Sifilis se takože može preneti korišćenjem šprica sa iglom koji je prethodno koristila inficirana osoba. Sifilis se može preneti transfuzijom krvi. Ali danas je ovo veoma retko, jer se svi davaoci krvi skeniraju na određene polne bolesti, i bakterija sifilisa nije u stanju da preživi u krvi više od 48 sati, koristeći najnovije metode za skladištenje krvi.

Trudnica sa sifilisom može preneti infekciju preko placente na bebu u bilo kom trenutku za vreme trudnoće i porođaja (kongenitalni sifilis).

Sifilis se ne može preneti preko sedenja na WC šolji, hvatanjem za kvaku na vratima, plivanjem u bazenu, u toploj kupki, deljenjem iste odeće, ili preko pribora za jelo.

Ukoliko se osobi u prošlosti desila infekcija sifilisom, ne znači da će osoba biti pošteđena infekcije u budućnosti.

Genitalni Herpes je polna bolest koju uzrokuje virus herpesa: najčešće Herpes Simplex Virus tipa 2 (HSV-2), a nešto ređe Herpes Simplex Virus tipa 1 (HSV-1). Kod žena se ova bolest žargonski naziva i vaginalni herpes. HSV-1 uglavnom pogađa region oko usta, sli se javlja i na genitalijama (na koje se prenosi putem oralnog seksa), dok se se HSV-2 uglavnom javlja na genitalijama.

HSV-1 se u suštini javlja kao groznica (mali crveni plikovi) koju ljudi dobijaju na usnama i ustima i nema razloga da bude tretiran kao polna bolest, s obzirom da se može preneti na mnogo načina, a ne samo seksualnim odnosom.

Napad genitalnog herpesa (virus HSV-2) kreće pojavom grupe plikova na penisu i oko korena penisa, unutar i okolo vagine, ili unutar i okolo anusa. Prvo pojavljivanje herpesa je obično i najgore, traje nedeljama dok plikovi na kraju ne popucaju, ispuste gnoj, i počnu da zarastaju. Naredna pojavljivanja su obično manje bolna i rane zarastaju brže.

Genitalni Herpes se prenosi seksualnim kontaktom, što ga čini polno prenosivom bolešću. Plikovi ne moraju da budu vidljivi kod zaražene osobe (tj. prisutni) da biste se zarazili. Dakle, ne možete da budete sigurni da li je vaš seksualni partner zaražen. Virus se prenosi dodirom kože zdrave osobe sa kožom zaražene osobe prilikom polnog odnosa. Prenošenje herpesa se dakle ne odvija putem telesnih tečnosti koje se luče prilikom seksa, tako da kondomi nisu od velike pomoći. Sve ovo otežava kontrolu nad virusom, pa je lako zaraziti se.

Simptomi herpesa su vrlo primetni, ukoliko su prisutni na telu zaraženog. HSV-2izaziva plikove u genitalnom regionu i kod muškaraca i kod žena, u periodu od 3 nedelje do 3 meseca nakon seksualnog kontakta sa zaraženom osobom. Plikovi se prvo pojavljuju u vidu malih nabreknuća, rastu u ispunjene plikove i na kraju prskaju ispuštajući gnoj.